Odrasli vole brojeve. Kad im pričate o nekom svom prijatelju, nikad vas ne pitaju o onom što je bitno. Nikad vas ne pitaju kakav je zvuk njegova glasa, koje igre najviše voli ili skuplja li leptire. Pitaju vas: koliko ima godina, koliko braće, koliko mu otac zarađuje. I tek kad to saznaju misle da su ga upoznali. Ako odraslima kažete: Vidio sam lijepu kuću od ružičaste cigle s ger…anijama na prozorima i golubovima na krovu – oni neće moći zamisliti tu kuću. Njima treba reći: Vidio sam kuću od sto tisuća eura. Tada će uskliknuti: Oh, kako je lijepa!
Isto tako ako im kažete: Dokazi da je Mali princ postojao jesu to što je bio divan, što se smijao, što je želio ovcu jer kad čovjek želi ovcu, to je dokaz da postoji – oni će slegnuti ramenima i smatrat će vas djetetom. Ali ako im kažete: Planeta s koje je došao Mali princ je asteroid B 612, bit će zadovoljni i neće vam više dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne valja se stoga na njih ljutiti. Djeca moraju mnogo toga opraštati odraslima.
A.de S.Exupery
